Istina o efektima sunčanja – Koliko nas sunce zapravo voli?
- By Jara Švarc
- 9 July, 2014
Sunčevo zračenje predstavlja elektromagnetno zračenje infracrvene, vidljive i ultraljubičaste oblasti, pri čemu zraci ultraljubičaste oblasti poseduju najveću energiju, a samim tim za čoveka predstavljaju i najveći rizik. Deo sunčevog zračenja se prolaskom kroz atmosferu filtrira. Zraci UV oblasti mogu pri preteranom i nepažljivom izlaganju dovesti do oštećenja kože, njenog ubrzanog starenja i štetnih kumulativnih efekata.
Zašto je dobro da se sunčamo?
Pored mogućih štetnih efekata sunčevih zraka, neosporni su i pozitvni uticaji na ljudski organizam. Sunčevi zraci utiču na funkcije mozga iniciranjem sinteze melatonina (hormona sna) i serotonina (neurotransmitera, medijatora dobrog raspoloženje), kao i vitamina D. Dospevanjem do očnog nerva ovi zraci šalju infomacije u mozak, utučući na žlezde koje proizvode melatonin i serotonin. Pod dejstvom svetlosti smanjuje se produkcija hormona sna, dok proizvodnja serotonina raste. Kao posledica, tokom sunčanih dana smo poletni i energični, bolje smo raspoloženi i imamo manju potrebu za snom.
Kod čoveka je izlaganje suncu najčešće osnovni izvor vitamina D. Ultraljubičasti B zraci (UVB 290-315 nm) stimulišu proizvodnju vitamina D3 u epidermisu. Vitamin se sintetiše iz serumskog 7-dihidroholesterola, prekursora holesterola. Sintetisani vitamin dospeva u sistemsku cirkulaciju, i nakon toga u jetru i bubrege gde podleže metaboličkoj biotransformaciji do drugih aktivnih oblika. Najaktivniji oblik vitamina D je 1,25-dihidroksivitamin D3, odnosno kalcitriol. Keranociti u epidermisu poseduju metaboličke enzime neophodne za ovu konverziju lokalno biotransformišući vitamin D3 u 1,25-dihidroksivitamin D3. Nastali oblik vitamina, hormonskih gotovo svojstava, lokalno reguliše proliferaciju i diferencijaciju keranocita. Ispitivanja izvedena na ćelijskim linijama i životinjskim modelima potvrdjuju da ovaj oblik vitamina D3 ima fotoprotektivnu ulogu i antiinflamatorno dejstvo.
Na proizvodnju vitamina D3 u koži utiču mnogi faktori, uključujući godišnje doba, geografsku širinu, starost, tip kože i dr. Geografska širina, godišnje doba i doba dana imaju uticaja zbog ugla pod kojim sunčevi zraci padaju. Kod ljudi koji žive na većoj geografskoj širini veća je verovatnoća nedostatka vitamina D. Pojedine geografske širine se u odredjenom periodu godine karakterišu nedovoljnim intenzitetom UVB zraka, bitnim za sintezu vitamina D. Doba dana takodje utiče na sintezu vitamina i najintenzivnija sinteza vitamina D se odvija oko podneva. Melanin, tamni pigment kože, se takmiči sa 7-dihidroksiholesterolom u apsorpciji UV zraka, smanjujući proizvodnju vitamina D u koži. Samim tim osobama tamnijeg tena je potrebno više vremena na suncu kako bi obezbedili dovoljnu sintezu vitamina D. Smatra se da se izlaganjem dva puta nedeljno u periodu od 11 do 15 časova u trajanju od 5-10 minuta sasvim dovoljno da se zadovolje potrebe organizma za vitaminom D.
Pored pomenutih faktora i drugi činioci imaju uticaj na sintezu vitamina D. Kod starijih individua je smanjena produkcija ovog vitamina zbog manje koncentracije njegovog prekursora u koži. Primena zaštitnih krema za sunčanje delimično blokira neophodne UVB zrake takodje smanjujući proizvodnju vitamina D.
Zašto je pametno da se dobro zaštitimo?
Pored blagotrvornih i korisnih efekata sunčanja ne treba zanemariti i moguće rizike koji prate izlaganje suncu. Dugoročni efekti prteranog sunčanja obuhvataju prevremeno starenje kože, pojavu bora, fleka u žutilo kože. Ponovljeno crvenilo kože pod dejstvom UV zraka ostaje zapamćeno u ćelijama kože, izazivajući promene u genetskom materijalu ćelija (mutaciju). Ove mutacije koje nastaju su manjih razmera i nazivaju se tačkaste mutacije, a javljaju se na nivou gena. Oštećenje genetskog materijala kože može da dovede do poremećaja metabolizma ćelija, odnosno do pojave raka kože. Ljudski organizam pokreće prirodne odbrambene mehanizme za reparaciju ćelijskog oštećenja, a neke oštećene ćelije, pre nego što iniciraju pojavu raka se unište u procesu programirane ćelijske smrti, odnosno apoptoze. Uništene ćelije gornjeg sloja se naprosto odbace, što je poznato kao ljuštenje kože nakon izgaranja. Medjutim, u dubljim slojevima kože ove uništene ćelije oslobadjaju inflamatorne (upalne) agense, koji zapravo izazivaju neprijatan osećaj pečenja i bola.
Smatra se da UVA zraci ne izazivaju crvenilo kože, medjutim oni isto tako izazivaju poremećaj metabolizma ćelija kože, odnosno nose rizik za pojavu raka kože. Iz tih razloga je neophodno odabrati kreme za sunčanje širokog spektra, odnosno preparate koji blokiraju UV zrake široke oblasti. Mousse za sunčanje iz kolekcije Purple Rain cosmetics upravo obezbedjuju zaštitu od izuzetno širokog UV spektra (UVA, UVB) kombinujući filtre koji deluju po različitih mehanizmima. Pored toga ovi preparati se izradjuju od extra devičanskog maslinovog ulja i sadrže ekstrakte biljaka koje sadrže vredne i moćne prirodne polifenole (prirodni hvatači slobodnih radikala, antioksidansi i protivupalni agensi), koji na samoj kože, direktno, blokiraju oštećenje kože.
Faktori zaštite preparata za sunčanje (SPF) izražavaju vremenski period zadržavanja na sunca u toku kojeg neće doći do pojave crvenila. Ukoliko osoba na suncu izgori za 10 minuta, uz nanošenje preparata za sunčanje SPF30 crvenilo kože se može očekivati tek nakon 300 minuta. Ove mere zaštite treba uzeti sa velikom rezervom, s obzirom da ne uzimaju u obzir štetne i kancerogene efekte UVA zraka. Takodje treba uzeti u obzir spiranje preparata za zaštitu. Zavisnost stepena zaštite od UVB zraka od SPF je zapravo logaritamska, što znači da veći faktori zaštite ne obezbedjuju ravnomeran porast mere zaštite. Poredjenjem stepena zaštite preparata za sunčanje SPF15 i SPF30, preparat većeg faktora začtite ne obezbedjuje duplo veću zaštitu. Preparati za sunčanje vremenom gube svoju efikasnost,tako da bi ih trebalo nanositi svaka 2 sata.
