Rasne razlike u strukturi kože – Zašto negroidne rase stare sporije od belih

• By Jara Švarc
• 18 December, 2014

Ispoljavanje znakova starenja nije podjednako izraženo kod svih osoba, što se povezuje sa različitim uslovima života, okruženja, faktorima ishrane, ali i genetski uslovljenim razlikama u strukturi kože. Genetski uslovljene razlike se reflektuju na debljinu i strukturu pojedinih slojeva kože, sposobnost vezivanja vode u koži, sposobnost neutralizacije slobodnih radikala, osetljivost na UV zrake i kodiranje ekspresije proteina koji čine potporna tkiva kože i komponente su ekstracelularnog matriksa. Pripadnici bele rase često ocenjuju da osobe azijske i negroidne rase „sporije stare“, duže ostaju mladi i da je teško naslutiti njihovu pravu dob.

Jedan od osnovnih faktora koji utiču da se znaci starenja kod pripadnika različitih rasa primećuju čak i u razmaku od 20 godina, je neosporna etnička varijabilnost u samoj strukturi kolagena i sadržaju masti u koži. Kod tamnijih tipova kože uočavaju se veći fibroblasti (ćelije u kojim nastaje kolagen) i drugačija struktura kolagenskih vlakana. Kolagen je najzastupljeniji protein kod sisara, čineći četvrtinu ukupnih proteina. Postoji 28 tipova kolagena koji je kodiran sa 43 gena. Na osnovu strukturalnih i funkcionalnih osobina kolagen je svrstan u četiri tipa. Tipovi I, II i III su osnovni fibrilarni kolageni. Prekursor kolagena – prokolagen, se sintetiše u fibroblastima. On se dalje transportuje kroz ćelije i izlučuje u ekstracelularni matriks gde se konvertuju u kolagen koji se slaže u snopove vlakana. Pored kolagena i elastin u ekstracelularnom matriksu daje koži čvrstoću i jedrinu, čineći delovanje gravitacije manje izraženim. Elastin i kolagen se nalaze u dubljim dermalnim slojevima kože.

U pogledu kodiranja sinteze kolagena do sada je identifikovano 208 SNP polimorfizama nukleotida (SNP – Single Nucleotide Polymorphism), odnosno varijacija u sekvenci DNK, vezanih za rasu. 53% SNP-a je identifikovano samo kod pripadnika negroidne rase, 19% kod kineske populacije, 17% kod meksičke populacije i 11% kod evropljana. Ove identifikovane varijacije kod rasa neosporno ukazuju na razlike u strukturi kolagena koja je genetski odredjena. Značajan broj gena (43) od kojih zavisi struktura fibrilnih kolagena objašnjava i individualne varijacije u procesu starenja unutar iste rase. Pored razlika u strukturi kolagena izmedju rasa se zapaža i jasna razlika sadržaja masti, pogotovo u stratum corneum-u (površinski sloj odumrlih ćelija).

Promene u biofizičkim parametrima potvrdjuju da se znaci starenja kasnije zapažaju na tamnijoj koži. Koža azijata i crnaca ima veći udeo pigmenta, a samim tim i drugačije odgovara na dejstvo UV zraka, lasera (bitno kod medicinskih i kozmetičkih tretmana) i ostalog zračenja. Iako ne postoje čvrsti dokazi o bliskoj korelaciji strukture kože i rase, gotovo je sigurno da se tamnije pigmentisana kože sastoji od većeg broja ćelijskih slojeva kompaktnije grupisanih.
Koža azijske rase je osetljivija i podložnija dejstvu stranih supstanci, zbog tanjeg stratum corneum-a (odumrle ćelije čine prvi sloj kožne barijere) i manje koncentracije dermalnih žlezda. Ova specifična barijera je složena funkcija svih faktora arhitekture kože, a ne samo sadržaja lipida. Kožna barijera koja ograničava ulazak stranih supstanci i na taj način štiti kožu i organizam je izraženija kod pripadnika crne rase i pored nižeg sadržaja ceramida. Pripadnici negroidne rase imaju znatno niži sadržaj ceramida. Ceramid je bitan lipid stratum corneum-a koji sprečava gubitak vlage iz kože. Takodje je i struktura subepidermalnih vlakana oksitalana (ekstracelularna mikrovlakna dermisa) i elaunina (nastaje depozicijom elastina izmedju vlakana oksitalana) znatno drugačija kod dve rase. Transepidermalni gubitak vlage koji je vezan za sadržaj ceramida u stratum corneum-u je sličan kod pripadnika azijske i bele rase. Naime, sadržaj vlage u koži je jako bitan elemenat u starenju kože. Važan je ne samo sadržaj vlage na površini kože, nego i unustrašnji sadržaj u dermisu. Vezivanje vode u dermisu zavisi od sadržaja supstanci koje su sposobne da vežu vodu. Tako slobodne aminokisline koje potiču od proteolize (raspada proteina), kao i slobodni glicerol koji potiče od hidrolize lipida, vezuju vodu hidrirajući je iznutra. Ovi pomenuti hemijski procesi koji generišu supstance koje vezuju vodu se usporavaju sa godinama zbog manje aktivnosti enzima, što je jedan od osnovnih razloga što sa starenjem koža gubi vlagu i iznutra. Vezano za sposobnost vezivanja vode u koži, studije ukazuju da pored nižeg sadržaja ceramida pripadnici negroidne rase imaju i niži sadržaj katepsina L2 u epidermisu. Kaptesin L-2 je gen koji kodira sintezu proteinaze – enzima koji razlaže proteine i stvara aminokiseline koje dalje vezuju vodu. Pored ovoga negroidna rasa ima niži sadržaj enzima odgovornih za obnavljanje površinskog sloja kože i njeno perutanje tako da je sadržaj lipida u površinskom sloju niži. Kod pripadnika negroidne rase zapaža se i povećana sekrecija sebuma, povećane pore i bogatija kožna mikroflora. Iako pripadnici negroidne rase imaju povećane granule mastocita (ćelija koje okidaju reakcije preosetljivosti) manifestacije preosetljivosti na koži su jednako učestale kod svih rasa.
Bitno je napomenuti da razlike u boji kože, kako u okviru jedne rase, tako i izmedju rasa, nisu zapravo posledica razlika u broju melanocita (ćelije odgovorne za sintezu pigmenta), nego u broju melanozoma – ćelijskih organela gde se vrši sinteza i skladištenje melanina. Boja kože zavisi od količine i tipa melanina u koži, ali i od broja, veličine, stepena i načina agregacije melanozoma. Tako pripadnici negroidne i bele rase imaju značajno drugačije načine agregacije melanozoma. Zbog različite količine i raspodele melanozoma u koži fotostarenje se kod različitih rasa javlja u različitom dobu. Tako se kod pripadnika azijske rase ono uglavnom zapaža tek nakon pete decenije života. Fotostarenje se prvenstveno ispoljava kao atipija i atrofija epidermisa, oštećenje dermalnog kolagena i elastina i kao hiperpigmentacija. Kod populacije tamnije kože fotooštećenje kože se uglavnom manifestuje kako pojava hiperpigmentisanih zona, a ne u vidu pojave bora, zbog većeg sadržaja epidermalnog melanina. Primetne promene u pigmentaciji su najizraženije kod hroničnog izlaganja UV zracima, i to u vidu melasme, lentiga i seborejične keratoze, koja je izraženija kod muškaraca. Treba razlikovati epidermalne od dermalnih hiperpigmentisanih lezija, odnosno bitno je znati da nagomilavanje pigmenta može biti površinsko i u dubljim slojevima, što, svakako, zahteva drugačiji pristup u tretmanu.

Teksturalne promene na koži tokom starenja započinju gubitkom glatkoće, sjaja i pojavom seborejične keratoze. Takodje se mogu javiti žućkaste kvržice (helioza, klastoza), koje potiču od nagomilavanja oštećenog elastina u dermisu. Zbog kontinuiranih upalnih procesa dolazi do promene u strukturi kolagena, koji prelazi u strukturu sličnu onoj u ožiljcima. Dermis zadebljan pod dejstvom navedenih faktora gubi svoju elastičnost zbog čega je podložniji oštećenju, tako da čak i trljanje kože uzrokuje opuštanje kože, doprinoseći beživotnom izgledu. Kako vremenom koža i njene potporne strukture gube svoju elastičnost, ona zajedno sa muskulaturom vezanom za nju, postaje podložnija kumulativnim efektima gravitacije. Kod početnog starenja bore bivaju izražene samo kada je kože u pokretu, odnosno prilikom mimike, dok pri daljem gubitku elastičnosti bore se uočavaju čak i kada koža miruje.
Kao zaključak se može navesti da je starenje u veoma složenoj funkciji od same strukture kože (Tabela 1). Dok neki elementi povoljno utiču na starenje, njihovi efekti se mogu negativno odražavati na osetljivost prema supstancama iz spoljašnje sredine. Kao dobra demonstracija složenosti uticaja i faktora može se navesti primer da i pored toga što se stratum corneum negroidne rase odlikuje nižim sadržajem ceramida, kao i nižim epidermalnim katepsinom L2 (manje zadržavanje vode), znaci starenja se javljaju čak i 20 godina kasnije. Ovde je očigledan dominantan uticaj same strukture potpornih vlakana, kolagena, elastina, oksitalana i elaunina. Pored toga mnogo je veća zaštita od slobodnih radikala koji nastaju pod dejstvom UV zraka.