Apitoksin – Kraljevska nega vaše kože
- By Jara Švarc
- 3 November, 2014
Primena apiterapije, odnosno terapije pčelama datira još iz antičkog doba. Tako su drevni lekari Hipokrat, Celzijus, Galen i Plinije koristili med sa sprašenim pčelama za tretman zubobolje i upaljenih desni. Pčele kuvane u medu su se koristile za tretman dizenterije, a Galen je smatrao da se sprašene pčele u medu nanešene lokalno mogu uspešno koistiti za rast kose. U drevna vremena pčele su se primenjivale i za dijagnostikovanje da li je osoba u komi ili mrtva, s obzirom da pčele nisu ubadale mrtva tela, a čak i u slučaju uboda upala je bila odsutna.
Pčele prizvode mnoge vredne i blagotvorne proizvode kao što su med, propolis, matični mleč i apitoksin. Apitoksin predstavlja otrov pčele – složenu smešu više od 30 identifikovanih komponenata, koji se proizvodi i od strane drugih insekata. Samo neka od biokativnih jedinjenja u pčelinjem otrovu su apamin, melitin, histamin, hijaluronidaza, dopamin, noradrenalin, apamin, fosfolipaza, inhibitori forsforilaza itd.
Apitoksin, odnosno pčelinji otrov, izaziva lokalnu upalu i deluje kao antikoagulant. Ovaj otrov se nakon uboda pčele može inaktivirati alkoholom. Tokom uboda pčela može da oslobodi i do 0.1 mg otrova, a procenjeno je da je negde oko 1% populacije alergično na ubod pčele, s obzirom da se u otrovu nalaze i mnogi proteini. Jedan od najpoznatijih anti-inflamatornih agenasa i ujedno jedno od najaktivnijih jedinjenja pčelinjeg otrova je melitin, koji je i do 100 puta ima jače protivupalno dejstvo hidrokortizola. Pored toga melitin indukuje i proizvodnju endogenog kortizola zbog čega se apiterapija uspešno primenjuje u tretmanu reumatoidnih i drugih upalnih oboljenja. Melitin se sastoji od 62 aminokiseline i poseduje citolitička svojstva, izaziva kontrakciju mišića, oslobadja histamin, i uzrokuje ćelijsku lizu pri većim koncetracijama najverovatnij mehanizmom oštećenje mitohondrijske membrane. Cena pčelinjeg otrova zavisi od sadržaja melitina koji se kreće od 45-75%. Apamin je još jedna od izuzetno aktivnih jedinjenja pčelinjeg otrova. Ovo jedinjenje je jak analgetik i remeti transmisiju nervnih impulsa selektivnom blokadom Ca2+-om aktiviranih K+ kanala u mozgu i kičmenoj moždini, tako da se može reći da je reč o neurotoksinu. Treba imati u vidu da su objašnjeni mehanizmi dejstva čistih supstanci, zbog čega se ova bezbojna tečnost proizvedena od strane pčela i naziva otrov. Integralno dejstvo sveprisutnih komponenata na organizam, ili tkivo kao što je koža, može biti izuzetno složeno, i kao što je reč sa gotovo svim bioaktivnim jedinjenjima efekat u mnogome zavisi od doze.
Najnoviji trend u kozmetologiji je primena malih doza apitoksina u kremama za lice, serumima i maskamaa, sa krajnjim ciljem iniciranja siteze kolagena. Primena ovakve kreme sa kontrolisanim dozama pčelinjeg otrova stimuliše cirkulaciju pokrećući sintezu kolagena. Može se reći da se ovim sastojkom u kremama simulirati mikro-ubodi pčela što se povoljno odražava na budjenje cirkulacije i sintezu kolagena. Pčelinji otrov sadrži i histamin, koji povećava propustljivost kapilara prema drugim jedinjenjima. Pčeli ovaj sastojak služi kao mehanizam ubacivanja ostalih aktivnih komponenata, i odgovoran je za blagi otok oko pčelinjeg uboda. U kozmetičkim proizvodima ovaj efekat povećanja propustljivosti kapilara može doprineti većem usvajanju ostalih blagotvornih sastojaka iz kreme, kao što su vredni ekstrakti, masne kiseline, vitamini, polifenoli itd. Danas je primena maski, seruma i krema za lice sa pčelinjim otrovom jako popularna medju javnim ličnostima, tako da se čak i pripadnice britanske kraljevske porodice oslanjaju na moć ovog prirodnog sastojka.
Još jedna interesanta činjenica o medicinskoj primeni pčelinjeg otrova je proteinska frakcija iz otrova molekulske mase 1940 g/mol, koja se ponaša kao netoksični stimulator koji simulira efekte beta-adrenergičnih liganada (lekova). Ova proteinska frakcija se koristi za regulaciju srčanog ritma, smanjujući aritmiju i povećavajući i do 150% kontraktilnu silu srčanog mičića.
